7 pravila uspešnog”brainstorming-a”

Nema ko danas nije čuo za termin “brainstorming” koji podrazumeva grupno rešavanje problema, beleženjem svih spontanih ideja koje padnu na pamet članovima te grupe. Nema glupih ideja je moto ovakve vrste rešavanja problema. Dakle, što više ideja bez ikakve cenzure.

Međutim, koliko često Vam se dešavalo da imate sa timom “brainstorming” sastanak i da se pojavi mnogo ideja, ali da na kraju one ničemu ne posluže?

Izvor: https://pixabay.com/

Tema današnjeg posta je kako da “brainstorming” sesije funkcionišu, i evo ih najvažnijih 7 pravila koja odmah možete primeniti:

  1. Podela uloga – postoji jedan član koji vodi celokupnu diskusiju, zapisuje ideje i vodi sesiju.
  2. Broj članova grupe – u ovom koraku se često greši. Previše ljudi koj učestvuju narušava kvalitet “brainstorming” sesije. Idealna grupa ima minimum 3, a maksimum 6 članova.
  3. Definisanje pitanja odnosno problema koji se rešava “brainstorming” sesijom. Prilikom definisanja pitanja jako je važno pratiti odredjene smernice, jer je to pitanje koje u stvari daje fokus diskusiji.
    – Najpre, pitanje bi trebalo da bude definisano tako da podstiče više različitih vrsta odgovora, kao na primer: Na koliko različitih načina…? Koje sve funkcije ….? Dakle, da ne ograničava odgovore koji se mogu dobiti.
    – Još jedna bitna stavka je da se potrudimo da nikako ne uključimo rešenje u postavku samog pitanja. Ovo je vrlo česta i nesvesna greška koja se pravi. Na primer, postavimo pitanje: “Na koje sve načine možemo snimiti saobraćajne prekršaje?” Ovako postavljeno pitanje implicira da se prekršaji snimaju kamerom. Međutim, ako postavimo pitanje ovako: “Na koje sve načine možemo znati da je došlo do saobraćajnog prekršaja?”, mi nismo uključili rešenje u postavku. Sada se već mogu javljati ideje poput: preko radara se može videti prekoračenje brzine, može se snimiti, može stajati policajac na bitnim deonicama, itd.
    – Pitanje opet, ne sme biti ni preširoko definisano, dakle ono usmerava fokus diskusije. Tako da ne možemo reći na primer: “Na koje sve načine možemo imati gotov ručak?”, ako zaista samo želimo da poručimo hranu iz restorana. Jer, neko od rešenja bi bilo i kuvanje ručka, a to nam uopšte nije cilj. Ili na koji način da razveselimo šefa? Ovo je pitanje koje daje poprilično širok opseg rešenja, a bez jasnog cilja u glavi, jer se definicija razveseliti razlikuje od afiniteta svakog čoveka.
  4. Na početku “brainstorming” sesije se zagrejte i odvojte od analitičkog načina razmišljanja koje je vrlo ograničavajuće za ovakav tip aktivnosti. Odigrajte zanimljive geografije, samo da se malo izmestite iz trenutnih okolnosti.
  5. Tokom sesije je jako bitno imati u vidu da se gleda kvantitet, a ne kvalitet, dakle broj ideja; zatim je važno da ne postoje glupe ideje, nema cenzure; podržavaju se lude ideje; nadogradjujte jedni drugima ideje;
  6. Na kraju sesije OBAVEZNO imenovati izlaze odnosno rešenja koja su proizašla iz sesije. Najpre se slične ideje mogu smestiti u različite kategorije, poput “najzabavnije ideje”, “kad bi budžet bio neograničen ideje”, “nemoguče izvesti u realnosti”, itd.
  7. Napraviti jasan zaključak sesije i reći: Rezultat sesije je X ideja. One su rasporedjene u kategorije te i te. Glasanjem smo došli do toga da od generisanih 100 ideja, npr. 6 ima prioritet i one se odmah mogu probati.

Eto, to bi bile neke smernice za uspešne “brainstorming” sesije. Od svih smernica bih mogla da kažem da su najvažnije, tj. one koje utiču direktno na kvalitet “brainstorming” sesije u stvari: kreiranje pitanja koje je fokus sesije i kreiranje zaključka.

Da li imate još neke ideje za uspešan “brainstorming”?

Ako Vam je tema bila interesantna, više materijala možete naći u knjizi “Designing Your Life”, Bill Burnett and Dave Evans.

A ako više volite da slušate u vidu podkasta: https://www.youtube.com/watch?v=p1Q5CQ0_DTE