Jutarnji podsetnik

Po jutru se dan poznaje, zar ne? Naše misli i akcije koje se pojave ujutru uglavnom oboje čitav dan. Zato je važno da se svako jutro podsetimo kako želimo da nam dan protiče i kako želimo da reagujemo na događaje u našoj okolini. Kada smo nervozni, kako da u par sekundi promenimo tok misli, ili kada nemamo samopouzdanja i loše smo raspoloženi, kako da što pre to promenimo koliko možemo. Mi smo ti koji govore našem telu šta da radi, ali na osnovu prethodno usvojenih obrazaca. Kako bismo zamenili neke od obrazaca koji nam ne pomažu, moramo naučiti nove. A da bismo naučili, ponavljamo što češće. Zato sam napravila ovaj jutarnji podsetnik, sa nekim rečima i pitanjima koja nam pomažu da se na pravi način promenimo na bolje. Mogu reći da je to skup raznih korisnih saveta iz knjiga, podcast-a, blogova, za koje sam videla da pomažu. Neću ulaziti u detalje, ali ću podeliti sa vama moju listu, uz objašnjenje.

JUTARNJI PODSETNIK

  1. Postavi se u “heroj” pozu
    Čim ustanete iz kreveta, ispravite se, udahnite duboko i ostanite par sekundi u ovoj pozi. Možda deluje glupo, ali bar probajte, pa recite da ne deluje. Jer, hteli to mi ili ne, nije moguće da budemo ucveljeni, a da smo ispravljeni i dignute glave, zar ne?
  2. Zahvalnost umesto nervoze
    Hajde umesto toga što smo nervozni zbog obaveza koje imamo da budemo srećni što je to tako. Moram da spremim doručak i meni i mužu i deci, pretvorite u imam divnu porodicu kojoj volim da spremam zdrav doručak.
  3. Osećaj života na visokoj nozi
    A zašto ne bismo pisali u prelep notes naše misli ili pili čaj iz najlepše šolje? Formirajte svoj osećaj života na visokoj nozi sa onim što već imate. Ne čuvajte za specijalne prilike.
  4. Kreiraj svoj bol – zadovoljstvo
    Šta je ono što nas zaboli ako ne uradimo, a šta je ono što radimo zbog toga što nam pričinjava zadovoljstvo? Svaka situacija, sama po sebi, nije ni ružna ni lepa. Ako mi neko kaže da sam debela krava, a ja sam žgolja, mene za to baš briga. Ali ako jesam debela, onda me pogađa. I to je, u oba slučaja ista rečenica. E pa zato kreirajte sami svoje mišljenje o situacijama. Nešto je loše, svi kažu, a vi vidite šta je u tome ipak dobro.
  5. Kako mogu da iskoristim ovu situaciju?
    Pretvorićemo naše: “Zašto se stalno to meni dešava” u “Kako mogu da iskoristim ovu situaciju?”. Jer naš mozak traži rešenja za ono što ga pitamo, uvek se setite toga. I odgovoriće baš na to što se pitamo.
  6. Prekini negativan šablon
    Setite se da tokom dana prilikom neke rasprave sa ljudima koji su Vam bitni prekinete negativan naboj nekim smešnim pitanjem. To automatski smanjuje negativnost i pretvara raspravu u konstruktivan razgovor.
  7. Koji je i zašto IZLAZ/ koju akciju preduzimam / da li pomaže ostvarenju cilja / ako ne, menjaj akciju
    Mislim da je jutro pravo vreme da se preispitamo koji su to naši ciljevi i šta želimo da dobijemo. Onda ako na tome radimo već neko vreme i ne dobijamo šta želimo, da promenimo akcije, jer ne ide.
  8. Ako sebi postaviš pitanje na koje želiš odgovor, gledaj kako ćeš se osećati kada ga postaviš
    Nema ništa bolje što možete da uradite za slebe nego da slušate svoju intuiciju. Ako Vas neko pitanje, odgovor ili misao navodi da se osećate lepo, onda znaš da je to to. Ako to želite da radite ili ako želite tu da idete, to je to. Samo vodite uvek računa o tome šta je ono što ne želimo, a šta je ono što nas plaši, ali ćemo biti bolji ako uradimo. Na primer, želim da sam profesor, ali imam strah od javnog nastupa. Nemojte odmah zaključiti kako ipak nije to to.
  9. Šta bi buduća ti uradila?
    Kako zamišljaš idealnu sebe? Šta oblači savršena ti? Kako miriše? Da li pije kafu ili čaj? Da li se raspravlja ili shvata sve opuštenije i kao igru? E zato se, u svakoj škakljivoj situaciji zapitaj… Šta bi buduća ti uradila?
  10. Promeni reakciju na „okidač“ situacije
    Znate tačno koje reči Vas najviše iznerviraju kada Vam muž kaže. I tad budete van sebe od besa. Sad probajte da to promenite. Probajte da kažete sebi da ćete od sad na to gledati kao na igru uloga. Probajte da Vam to bude smešno, umesto da iznervira. I sledeći put kada Vas na poslu iznerviraju tako što vam stalno daju pogrešne podatke, a vi onda lovite greške, nasmejte se i recite da je to samo test strpljenja.

Dakle, ovo je samo podsetnik. Za one koji nisu probali ni jednu tehniku sa ove liste, krenite polako. Jedno po jedno. I probajte da urežete sebi u pamćenje kad god se nađete u nekoj situaciji koja Vam i nije po volji.

Jutarnja rutina je nešto drugo potpuno. U nekom od sledećih postova ću pričati o tome kako da kreirate idealnu jutarnju rutinu koju ćete voleti i koja će Vam promeniti dan. Za sad, jutarnji podsetnik možete dobiti na mejl u pdf-u ukoliko se priključite mojoj mejling listi:

Da li želite jutarnji podsetnik u pdf-u? Priključite se mejling listi!

Slike koje su korišćene u ovom tekstu su sa pixabay i podležu autorskim pravima. Tekstovi su autorski i podležu autorskim pravima.

7 načina da povećate produktivnost

napravljeni da rade baš po vašoj meri

Pitate se verovatno uvek kako da imate bolju koncentraciju, kako da poboljšate produktivnost na poslu tako da uspete, uz manje ometanja sa strane, da završite više posla. Iako dosta postižem kada pogledam šta sam sve uspela da uradim u toku prethodnog perioda, ipak, mislim da dani mogu da mi budu produktivniji. I to na način da više radim fokusirano, i da imam više pauza kada se stvarno odmaram od rada. U prevodu, htela bih manje da radim gluposti u kojima brzo prodje vreme, a više da se posvetim onome što je za mene bitno. Medjutim, nije to baš tako lako. I naravno svi saveti koje možete naći nisu uvek prilagođeni Vama i Vašim potrebama.

Zato sam spremila ovih 7 načina koji su meni pomogli i pitanja koja je potrebno da postavite sebi da uredite sve kako Vama odgovara.

Saveti:

  1. Koje je vreme kada sam najefikasnija i imam najbolju koncentraciju? Da li je ujutru ili popodne?
    U zavisnosti od odgovora na ovo pitanje možemo odrediti vreme za fokusirani rad u periodu kada smo najproduktivniji.
    Primer: Radimo od 9-17h, a najproduktivniji smo ujutru, čim stignemo na posao, pa do nekih 12-13h. Problem je što su se tada već nakupili važni mejlovi, ili ostale kolege prave kafu, pa je to lepa prilika za socijalizaciju. Naravno, teško možete pobeći od okoline. Ono što možete je da napravite kompromis. Mejlove ostavite za posle ručka i pre nego što krećete kući, kako bi ostalo malo toga za rano jutro. Naravno, bacite pogled čim stignete na mail i sve što nije hitno u smislu da odmah morate odgovoriti,ostavite za period manje produktivnosti. Kafu i druženje ostavite za posle ručka, kada ste manje produktivni.
  2. Ko su ljudi kojima se uvek moram javiti na telefon ili odgovoriti na poruku?
    Te ljude (poput dadilje koja čuva dete, muža, šefa itd.) stavite na listu ljudi kojima se javljate u svako doba dok radite. Za sve ostale uključite do not disturb mode na telefonu.
  3. Koliko vam traje koncentracija? Da li bolje radite kada imate više kraćih pauza češće ili duže pauze ređe?
    Na osnovu ovog pitanja možete podesiti vreme kada radite, a kada pravite pauzu. I same pauze koriste da odmorimo oči od računara ako radimo dosta za računarom na primer, ili da uopšteno odmorimo posle fokusiranog rada. Ali neko radi bolje po principu da radi npr. 90 minuta, pa da pravi pauze od 10 minuta, a neko radi bolje kada na pola sata napravi 3 minuta pauze. Na Vama je da vidite kako Vama odgovara najviše.
  4. Šta su mi prioriteti za narednu godinu, mesec, dan?
    Nikako ne možete produktivno raditi ukoliko ne znate Vaše ciljeve i prioritete. Recimo, ja sam kao prioritet (u okviru poslovnih aktivnosti) postavila završetak doktorskih studija, kao i rad na projektu na kojem sam angažovana. Sve ostalo mi nije prioritet. Naravno, desi se da se pojavi hitan zadatak koji znači celokupnoj firmi i tada sve drugo odlažem. Ali, za uobičajene dane znam koji su mi ciljevi i koji posao radim u moje produktivno vreme.
  5. Koje je najbolje vreme da napišem svoj plan, ciljeve i ostvareni napredak?
    Obavezno moramo voditi evidenciju o tome koji su nam planovi za sledeći dan, mesec ili godinu. Na dnevnom nivou je, na primer, dobro razmatrati koji su zadaci za tekuči dan i nedelju važni. Tu evidenciju je, meni lično, najlakše da vodim na kraju dana, pred kraj radnog vremena. Poslednjih 5 minuta pre nego što krenem zabeležim gde sam stala, šta sam do sad uspela, šta je plan za sutra. To uvek radim na kraju radnog dana jer se mnogih sitnica neću setiti sutradan ujutru. Ali, nekom dugom možda više odgovara da ovakvu evidenciju uradi ujutru. Na Vama je da podesite kako Vam odgovara.
  6. Koja hrana me uspava?
    Ovo je veoma važno pitanje, jer u zavisnosti od toga šta jedemo pre nego što sednemo da radimo fokusirano zavisi i naša mogučnost da se skoncentrišemo. I sami znate da se dešava da Vam se prispava nakon neke jake hrane. Koja je to hrana? Eksperimentišite… Svakome prija različito. Meni recimo prija laganiji doručak sa žitaricama, voćkicama, kakaom, orašastim puterima. Nekome prija više avokado tost. Pronadjite šta Vam daje energiju, a ne pada teško. Ista stvar za ručak. To je perid dana kada se mnogima prispava, posle ručka. Lagan obrok bi mogao da reši taj problem. Manje slatkiša svakako, jer oni izazivaju nagli skok, pa nagli pad energije. Ovo je široka tema, kojoj ću posvetiti više prostora u nekom sledećem tekstu.
  7. Koliko sati sna mi je potrebno noću za optimalno funkcionisanje danju?
    Od ove teme ne može da se pobegne. Ni kafa, ni lagano jelo, ni planovi Vam neće pomoći ako niste naspavani i odmorni. Koliko sati sna Vam je potrebno da biste funkcionisali kako treba? Kada je potrebno da legnete, a kada da ustanete? Ovoga se pridržavajte uvek!

Eto, to bi bilo 7 načina da povećate produktivnost. Svaka nova dobra navika vuče mnogo drugih dobrih navika, kao što se i može naslutiti. Fokus tokom rada je više neki balans različitih faktora, nego što je sam napor da se ostane fokusiran. Ako sve ovo izgleda previše, nikako se nemojte uplašiti. Jedno po jedno i polako će se kockice složiti. Naravno, dopustite sebi period prilagodjenja.
Nekad ide lako, a nekim danima je teže.
Za pomoć i pitanja me možete naći na natasha.rs.blog@gmail.com, a možete se i prijaviti na mejling listu, da uvek budete u toku 🙂

Prijavite se na mejling listu!

Slike i tekstovi su autorski i podležu autorskim pravima.

Mit o motivaciji

Danas se mnogo priča o motivaciji. Imamo i motivacione govornike, motivacionu muziku za rad, za vežbanje, motivacione izreke… I onda, bombardovani sadržajem o motivaciji, mislimo da će tako doći jedan dan kada ćemo ustati i baš biti specijalno motivisani da počnemo napokon sa zdravom ishranom, ili treninzima, ili čime god o čemu razmišljamo.

Ili, još gore, dešava se da smo pročitali neki članak, knjigu o zdravoj ishrani i sve pripremili da krenemo. U ponedeljak smo bili uspešni, i to nam je bilo posebno zadovoljstvo, da jedemo zdravo. Mislimo motivacija je odradila svoje, to je to, falio je samo neko da nas inspiriše kako treba. I utorak, sve super, uživamo u , npr. novoj ishrani, ili treningu. već vidimo kako nam je bolje. Pa i cela nedelja prodje, sve kako treba. A onda, nakon nekog vremena, možda 10ak dana, popustimo. Ne uradimo trening, taj dan nismo motivisani. Pa ni sutra, ipak pada kiša. Ma ništa, ako nema motivacije, sačekaćemo da se vrati, ipak znamo kakav je to osećaj, kada jedva čekamo trening. Ako nije tako, znači da nam organizam poručuje da mu trenutno ne prija da se forsiramo.

Ali, nema motivacije. I dobar osećaj što treniramo se gubi, opet smo tromi. Pa nismo mi za to. Jer ipak, vrhunski sportisti svaki dan jedva čekaju da rade ono što vole. A ovo ipak nije za nas.

Zvuči li sve ovo poznato?

Da, to je zato što je MOTIVACIJA u stvari MIT koji se već duže vreme provlači svuda oko nas. To je kao poistovećivanje zaljubljenosti i ljubavi. Motivacija je kao zaljubljenost. A disciplina svaki dan je ono što u stvari dovodi do rezultata koje želimo.

Meni često kažu da sam kao robot. Ustajem ujutru, odradim trening ili trčim napolju, bez obzira na vremenske uslove i to da li mi se to radi ili ne. I muž me ponekad pita, pa da li ti se to stvarno radi? Ako je odgovor ne, on pita zašto to radim ako mi se ne radi. Odgovor je vrlo jednostavan. Ja se bolje osećam zato što vežbam i hranim se zdravo. Zato to radim. Znam kako ću se osećati ako to ne radim, i zato ustajem rano i poštujem svoju osmišljenu rutinu. Bez razmatranja šta mi se radi. Da to radim samo kad mi se radi, vežbala bih bar 50% manje, jela bih gluposti većinski i ne bih pola obaveza završila.

Ali, nisam ja jedina. Muhamed ALi je rekao da je mrzeo svaki minut svog treninga. Ali nije odustajao od svojih ciljeva. I da, jeste, možemo da kažemo lako je njemu, on je talenat. ALI, ŠTA AKO i mi probamo tu filozofiju?

ŠTA AKO donesemo odluku i pridržavamo se toga bez obzira na spoljašnje faktore? I to taman toliko vremena da zaboravimo i da razmišljamo o tome. Taman toliko da trening postane rutina, uslovna reakcija ujutru čim ustanemo. Hajde da probamo.

Ovo ne važi samo za trening. Važi i za posao. Ja jesam jedna od onih koji vole svoj posao. Studirala sam ono što volim, a sad i radim to što volim. Često mi ljudi kažu, da sam jedna od retkih koja voli to što radi i ima sreće da može. Znate li šta je iza svega toga?

RAD. Pa onda i disciplina. Pa onda i gomila trenutaka kada se pitam da li ima smisla to što radim. Da li ja to želim, da li bi bilo bolje da radim nešto drugo? Pa onda dobijem motivaciju, pa se opet setim zašto volim to što radim.

Ali sam se dosta pitala da li je to za mene, sve dok nisam shvatila da je sve to samo do odluke. Donela sam odluku da se bavim zanimanjem koje mi se svidelo, radim u struci i želim da se posvetim tome. Sama sebe svaki dan podsećam zašto radim to, a ne nešto drugo. I ne, ne radi mi se svaki dan. Ali imam rokove, imam i ideje koje želim da sprovedem. Imam i svest o tome da moram nekad da uradim i ono što me mrzi i što je dosadno, da bih radila ono u čemu najviše uživam. A nekada će i to u čemu uživam da mi bude mrsko.

Tako da, nadam se da nakon ovog teksta možete i sami da zaključite da je motivacija privid. Ono što je iza tog privida je disciplina da svaki dan uradite po jedan korak koji vas približava cilju koji ste zamislili.

Daću vam i par smernica:

  • Ciljevi i snovi nisu nešto veliko uvek, to su ponekad sitnice koje mi želimo, nekada da imamo koji kilogram manje, a nekada i velike stvari kao da započnemo naš biznis.
  • Samodisciplina i vežbanje samodiscipline su ključ
  • Sve što hoćete da Vam postane navika, od trčanja, pa do fokusiranog rada je VEŽBA
  • Ponoviću prethodno: Ponavljanje je majka znanja
  • Da je lako, svi bi to radili
  • Kada odlučiš da usvojiš novu naviku, napravi plan i više ne preispituj tu odluku dok ti navika ne postane rutina (primer: Ne preispituj se da li ćeš na trčanje svako jutro, ako je odluka već doneta)

Na kraju, daću Vam i par knjiga, podkasta, profila koji Vam mogu reći više o temi discipline i šta smo sve sposobni da uradimo:

  1. SpartanUp podcast (https://race.spartan.com/en/spartan-podcast )- kreiran da podstakne ljude da žive više kao spartanci, ali obradjuje i dosta zanimljivih tema, ima zanimljive stručnjake kao goste i svakako neguje disciplinu.
  2. Knjiga – Can’t hurt me (https://davidgoggins.com/book/) od David-a Gogginsa, na čijem Instagram profilu takođe možete dosta korisnog čuti

Slike koje su korišćene su sa https://pixabay.com/

Organizacija ormana

Meni je ovih dana u toku sređivanje ormana, i to svih, ali počev od moje odeće. Naravno, kada sam po netu čitala savete za organizaciju, svi pišu o tome da izbacimo sve stvari i da odvojimo u 3 grupe: baci, zadrži i možda zadrži. Ja nisam jedna od tih koja će lako da se odluči ni za jednu od ovih kategorija. Imam odeću za specijalne priliike koju ne nosim često, pa ne znam ni da li ću nositi, imam nešto što trenutno ne uspevam da obučem, a hoću, imam nešto što bih sačuvala za ćerku, nešto što volim, a ne nosim, itd. Moje pitanje je: I ŠTA SAD?

E zbog toga sam rešila da napišem savete koji su meni bili najkorisniji u organizaciji i sređivanju.

  1. Rasporedila sam odeću u grupe i po tim grupama pregledala, svaki dan jednu grupu. Dakle, gaće, pa čarape, pa pidžame, odeću za trening, a na kraju sam došla i do odeće na ofingerima i odeće za svaki dan. Iz svake grupe sam izbacila šta mogu.
  2. Kada sam sređivala odeću za posao, tj za svaki dan, gledala sam kombinacije koje najviše nosim i u kojima se osećam lepo. I koje su boje koje najviše nosim. Pa sam izbacila šta se ne uklapa. Plastičan primer, imala sam bež braon prsluk koji sam uvek mislila da ću da nosim, skroz je kul fazon. Ali u mojoj odeći nema apsolutno ništa što se slaže sa braon. I izbacila sam ga. Posle godina i godina premeštanja u ormanu.
  3. Odvojila sam posebno tzv. “HOLIDAY BOX” koji sadrži stvari koje nosim na odmoru (letnjem ili zimskom), dakle kupaće, šorceve i haljinice za plažu, marame za plažu, ski opremu itd. Ovaj “HOLIDAY BOX” vadim po potrebi.
  4. Odvojila sam posebno odeću za specijalne prilike, odnosno haljine za specijalne prilike u mom slučaju. Stavila sam ih u posebne vreće za haljine i odela i namenila im poseban deo u ormanu. A možda ću ih staviti i u “BOX SPECIAL”.
  5. Marame sam nakačila na vrata od ormana unutra, kao i kaiševe.
  6. U IKEA-i sam kupila zgodne ofingere za više stvari odjednom.
  7. Takođe sam kupila i kutije za fioke sa pregradama, pa lakše mogu da podelim gde šta ide.
  8. Sezonski (na par meseci) radim čišćenje od nepotrebnih stvari.
  9. Ako kupujem nešto novo razmotrim šta staro izbacujem.
Izvor: https://pixabay.com/

Eto, tako ja sređujem orman. Nadam se da sam pomogla onima koji su kao ja i nije im lako da samo izbace stvari i rasporede u gomile. Kao i sve u životu i za bolju organizaciju treba vreme. Zapamtite, sigurno za jedan dan nećete organizovati orman, izbaciti pola stvari i biti nova ličnost. Ne, i to je proces. Zato opušteno, razmislite, odvajajte po malo. Ako danas ne izbacite nešto, nije frka, sledeći put ćete…

Izvor: https://pixabay.com/

10 načina da uštedimo vreme u kuhinji

Volim da spremam hranu kod kuće, jer sam samo tada sigurna da sam stavila maslinovo ulje, sveže sastojke i začine. Međutim, kako radim, imam decu, volim da što efikasnije iskoristim vreme da uživam sa porodicom, a ne da ga gubim u kuhinji.

Evo nekih praktičnih saveta za uštedu vremena:

Izvor: https://pixabay.com/
  1. Napraviti spisak obroka za nedelju dana, doručak, ručak, večera i užine.
  2. Jednom nedeljno obaviti kupovinu u mesari, prodavnici, na pijaci.
  3. Smanjiti broj jela koja stavljamo na spisak. Za svaku sezonu postoje namirnice koje možemo bar 2 meseca svake nedelje vrteti. Na primer, leti – grčka salata bar jedan obrok nedeljno, pohovane tikvice takođe. Shvatate već poentu, da što više smanjimo razmišljanje o tome šta kuvati danas. A kada idemo na večeru u restoran, tada možemo lepo uživati u razmatranju šta da jedemo. Kod kuće nemamo vremena za to 😉
  4. Jedan dan u nedelji pripremiti obroke što više za sledeću nedelju: Iseckati meso, posoliti i zamrznuti za dan kada ćemo ga praviti.
  5. Napraviti što više ručkova za više obroka. Na primer, ćuretina sa povrćem danas, a ostatak ćuretine sutra u sendvič. Ili grašak za par dana.
  6. Što više jela spremajte u rerni. Tako možete jelo rano ujutru pripremiti u tepsiji, a kad se vratite sa posla samo gurnuti u rernu da se ispeče. Moje omiljeno, ćuretina sa povrćem u rerni ili pečenje sa krompirom.
  7. Pripremite u tegle par doručaka sa pahuljicama ili čia semenkama i voćem.
  8. Voće za pahuljice iseckajte i zamrznute, da kad pravite samo ubacite u činiju. Smrznuta banana je divna, kao sladoled.
  9. Uveče pripremite smesu za hleb i ostavite da odstoji tokom noći. Ujutru uključite rernu i za pola sata je vruć hleb na stolu. Ili koristite pekaru za hleb i stavite timer.
  10. Idite bar jednom nedeljno negde na ručak ili poručite hranu. Neka to bude četvrtak ili petak, kada smo već umorni od radne nedelje 😎

Koji su vaši predlozi za efikasnije pripreme obroka?

Slike u postu su autorske i podležu autorskim pravima, ukoliko izvor nije naznačen ispod same slike.