Šta ako ostavim kafu?

Evo jednog kratkog teksta o mom ličnom eksperimentu, a to je prestanak konzumiranja kafe. Dosta je kontradiktornih razmišljanja na temu kafe. Neki je preporučuju, a i neka istraživanja govore da je dobra za mozak, za prevenciju Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti, itd. Sa druge strane, ima ljudi koji misle da je jako loša, da je otrov i da utiče na naše zdravlje na način da pospešuje osteoporozu, kardiovaskularne bolesti, itd. Čak je u nekim državama kafa počela da ima oznake da je kancerogena. Kako nisam lekar, ali me ne košta da probam kakav efekat bi na mene bio da ostavim kafu, prenosim svoja iskustva.

Ujedno bih i naglasila, da je najbolji način da vidimo kako nešto što radimo utiče na nas, da to prestanemo (ako smo radili), ili počnemo (ako nismo radili) da radimo. Tako sam i ja otpočela eksperiment: da ne pijem više kafu. Da budem iskrena, na mene je dosta uticalo ono što sam čula da priča primarijus dr Petar Borović o kafi. Sa druge strane, i Nikola Tesla je, nakon saveta lekara, prestao da pije kafu.

Polazne tačke:

  • pila sam jednu kafu dnevno
  • pila sam kafu pre podne, oko 9h
  • nisam pila kafu na prazan stomak, uvek sam pila nakon čaja sa kurkumom i cimetom , zelenog soka od povrća i doručka
  • kafu sam pila tek 3-4 h nakon ustajanja
  • popodne mi se često dešavalo da mi se prispava oko 14h
  • volim ukus kafe
  • imam nizak pritisak

Efekti prestajanja, u prvih nedelju dana:

  • glavobolje koje su trajale dva dana
  • nemogućnost koncentrisanja u vreme kada sam inače pila kafu
  • snažan osećaj da mi kafa nedostaje i da volim da je pijem
  • iritabilnost
  • stalna pospanost

Jako je bilo teško izdržati tih prvih par dana, a pri tome ići na posao i raditi normalno. Međutim, istrajala sam u nameri i mogu da kažem kakva su mi zapažanja nakon mesec i više dana.

Efekti nakon mesec dana:

  • nema pospanosti popodne koja je ranije bila nezaobilazna
  • čajevi su mi u potpunosti zamenili kafu
  • nemam nagle uspone i padove koncentracije
  • ceo dan imam postojani fokus
  • nisam zavisna od toga da moram da popijem kafu svaki dan, inače će me boleti glava, pa se i osećam slobodnije

Na kraju, sledi zaključak. Iako ne mislim da nikada neću popiti kafu, desiće se da prolazim pored omiljenog kafića i da uzmem za poneti ili popijem kapućino u Italiji, ipak mislim da je za mene bolje što sam prestala da je pijem. Kao da sam preuzela kontrolu nad svojom koncentracijom, a ne zavisi mi od toga da li ću nešto popiti ili ne. Meni je svakako ovaj eksperiment uspešan, jer sam uspela da vidim šta za mene radi dobro, a šta još bolje. Ne treba da prihvatamo zdravo za gotovo to što drugi kažu ili rade. Svako od nas je jedinstven, tako da ovim tekstom želim sve da ohrabrim da eksperimentišu i na taj način dođu to toga šta najviše odgovara Vašoj ličnosti.

Sviđa Vam se o čemu pišem? Prijavite se za moju mejling listu!

Slike i tekstovi na ovoj stranici su autorski i podležu autorskim pravima.

Jutarnji podsetnik

Po jutru se dan poznaje, zar ne? Naše misli i akcije koje se pojave ujutru uglavnom oboje čitav dan. Zato je važno da se svako jutro podsetimo kako želimo da nam dan protiče i kako želimo da reagujemo na događaje u našoj okolini. Kada smo nervozni, kako da u par sekundi promenimo tok misli, ili kada nemamo samopouzdanja i loše smo raspoloženi, kako da što pre to promenimo koliko možemo. Mi smo ti koji govore našem telu šta da radi, ali na osnovu prethodno usvojenih obrazaca. Kako bismo zamenili neke od obrazaca koji nam ne pomažu, moramo naučiti nove. A da bismo naučili, ponavljamo što češće. Zato sam napravila ovaj jutarnji podsetnik, sa nekim rečima i pitanjima koja nam pomažu da se na pravi način promenimo na bolje. Mogu reći da je to skup raznih korisnih saveta iz knjiga, podcast-a, blogova, za koje sam videla da pomažu. Neću ulaziti u detalje, ali ću podeliti sa vama moju listu, uz objašnjenje.

JUTARNJI PODSETNIK

  1. Postavi se u “heroj” pozu
    Čim ustanete iz kreveta, ispravite se, udahnite duboko i ostanite par sekundi u ovoj pozi. Možda deluje glupo, ali bar probajte, pa recite da ne deluje. Jer, hteli to mi ili ne, nije moguće da budemo ucveljeni, a da smo ispravljeni i dignute glave, zar ne?
  2. Zahvalnost umesto nervoze
    Hajde umesto toga što smo nervozni zbog obaveza koje imamo da budemo srećni što je to tako. Moram da spremim doručak i meni i mužu i deci, pretvorite u imam divnu porodicu kojoj volim da spremam zdrav doručak.
  3. Osećaj života na visokoj nozi
    A zašto ne bismo pisali u prelep notes naše misli ili pili čaj iz najlepše šolje? Formirajte svoj osećaj života na visokoj nozi sa onim što već imate. Ne čuvajte za specijalne prilike.
  4. Kreiraj svoj bol – zadovoljstvo
    Šta je ono što nas zaboli ako ne uradimo, a šta je ono što radimo zbog toga što nam pričinjava zadovoljstvo? Svaka situacija, sama po sebi, nije ni ružna ni lepa. Ako mi neko kaže da sam debela krava, a ja sam žgolja, mene za to baš briga. Ali ako jesam debela, onda me pogađa. I to je, u oba slučaja ista rečenica. E pa zato kreirajte sami svoje mišljenje o situacijama. Nešto je loše, svi kažu, a vi vidite šta je u tome ipak dobro.
  5. Kako mogu da iskoristim ovu situaciju?
    Pretvorićemo naše: “Zašto se stalno to meni dešava” u “Kako mogu da iskoristim ovu situaciju?”. Jer naš mozak traži rešenja za ono što ga pitamo, uvek se setite toga. I odgovoriće baš na to što se pitamo.
  6. Prekini negativan šablon
    Setite se da tokom dana prilikom neke rasprave sa ljudima koji su Vam bitni prekinete negativan naboj nekim smešnim pitanjem. To automatski smanjuje negativnost i pretvara raspravu u konstruktivan razgovor.
  7. Koji je i zašto IZLAZ/ koju akciju preduzimam / da li pomaže ostvarenju cilja / ako ne, menjaj akciju
    Mislim da je jutro pravo vreme da se preispitamo koji su to naši ciljevi i šta želimo da dobijemo. Onda ako na tome radimo već neko vreme i ne dobijamo šta želimo, da promenimo akcije, jer ne ide.
  8. Ako sebi postaviš pitanje na koje želiš odgovor, gledaj kako ćeš se osećati kada ga postaviš
    Nema ništa bolje što možete da uradite za slebe nego da slušate svoju intuiciju. Ako Vas neko pitanje, odgovor ili misao navodi da se osećate lepo, onda znaš da je to to. Ako to želite da radite ili ako želite tu da idete, to je to. Samo vodite uvek računa o tome šta je ono što ne želimo, a šta je ono što nas plaši, ali ćemo biti bolji ako uradimo. Na primer, želim da sam profesor, ali imam strah od javnog nastupa. Nemojte odmah zaključiti kako ipak nije to to.
  9. Šta bi buduća ti uradila?
    Kako zamišljaš idealnu sebe? Šta oblači savršena ti? Kako miriše? Da li pije kafu ili čaj? Da li se raspravlja ili shvata sve opuštenije i kao igru? E zato se, u svakoj škakljivoj situaciji zapitaj… Šta bi buduća ti uradila?
  10. Promeni reakciju na „okidač“ situacije
    Znate tačno koje reči Vas najviše iznerviraju kada Vam muž kaže. I tad budete van sebe od besa. Sad probajte da to promenite. Probajte da kažete sebi da ćete od sad na to gledati kao na igru uloga. Probajte da Vam to bude smešno, umesto da iznervira. I sledeći put kada Vas na poslu iznerviraju tako što vam stalno daju pogrešne podatke, a vi onda lovite greške, nasmejte se i recite da je to samo test strpljenja.

Dakle, ovo je samo podsetnik. Za one koji nisu probali ni jednu tehniku sa ove liste, krenite polako. Jedno po jedno. I probajte da urežete sebi u pamćenje kad god se nađete u nekoj situaciji koja Vam i nije po volji.

Jutarnja rutina je nešto drugo potpuno. U nekom od sledećih postova ću pričati o tome kako da kreirate idealnu jutarnju rutinu koju ćete voleti i koja će Vam promeniti dan. Za sad, jutarnji podsetnik možete dobiti na mejl u pdf-u ukoliko se priključite mojoj mejling listi:

Da li želite jutarnji podsetnik u pdf-u? Priključite se mejling listi!

Slike koje su korišćene u ovom tekstu su sa pixabay i podležu autorskim pravima. Tekstovi su autorski i podležu autorskim pravima.

7 načina da povećate produktivnost

napravljeni da rade baš po vašoj meri

Pitate se verovatno uvek kako da imate bolju koncentraciju, kako da poboljšate produktivnost na poslu tako da uspete, uz manje ometanja sa strane, da završite više posla. Iako dosta postižem kada pogledam šta sam sve uspela da uradim u toku prethodnog perioda, ipak, mislim da dani mogu da mi budu produktivniji. I to na način da više radim fokusirano, i da imam više pauza kada se stvarno odmaram od rada. U prevodu, htela bih manje da radim gluposti u kojima brzo prodje vreme, a više da se posvetim onome što je za mene bitno. Medjutim, nije to baš tako lako. I naravno svi saveti koje možete naći nisu uvek prilagođeni Vama i Vašim potrebama.

Zato sam spremila ovih 7 načina koji su meni pomogli i pitanja koja je potrebno da postavite sebi da uredite sve kako Vama odgovara.

Saveti:

  1. Koje je vreme kada sam najefikasnija i imam najbolju koncentraciju? Da li je ujutru ili popodne?
    U zavisnosti od odgovora na ovo pitanje možemo odrediti vreme za fokusirani rad u periodu kada smo najproduktivniji.
    Primer: Radimo od 9-17h, a najproduktivniji smo ujutru, čim stignemo na posao, pa do nekih 12-13h. Problem je što su se tada već nakupili važni mejlovi, ili ostale kolege prave kafu, pa je to lepa prilika za socijalizaciju. Naravno, teško možete pobeći od okoline. Ono što možete je da napravite kompromis. Mejlove ostavite za posle ručka i pre nego što krećete kući, kako bi ostalo malo toga za rano jutro. Naravno, bacite pogled čim stignete na mail i sve što nije hitno u smislu da odmah morate odgovoriti,ostavite za period manje produktivnosti. Kafu i druženje ostavite za posle ručka, kada ste manje produktivni.
  2. Ko su ljudi kojima se uvek moram javiti na telefon ili odgovoriti na poruku?
    Te ljude (poput dadilje koja čuva dete, muža, šefa itd.) stavite na listu ljudi kojima se javljate u svako doba dok radite. Za sve ostale uključite do not disturb mode na telefonu.
  3. Koliko vam traje koncentracija? Da li bolje radite kada imate više kraćih pauza češće ili duže pauze ređe?
    Na osnovu ovog pitanja možete podesiti vreme kada radite, a kada pravite pauzu. I same pauze koriste da odmorimo oči od računara ako radimo dosta za računarom na primer, ili da uopšteno odmorimo posle fokusiranog rada. Ali neko radi bolje po principu da radi npr. 90 minuta, pa da pravi pauze od 10 minuta, a neko radi bolje kada na pola sata napravi 3 minuta pauze. Na Vama je da vidite kako Vama odgovara najviše.
  4. Šta su mi prioriteti za narednu godinu, mesec, dan?
    Nikako ne možete produktivno raditi ukoliko ne znate Vaše ciljeve i prioritete. Recimo, ja sam kao prioritet (u okviru poslovnih aktivnosti) postavila završetak doktorskih studija, kao i rad na projektu na kojem sam angažovana. Sve ostalo mi nije prioritet. Naravno, desi se da se pojavi hitan zadatak koji znači celokupnoj firmi i tada sve drugo odlažem. Ali, za uobičajene dane znam koji su mi ciljevi i koji posao radim u moje produktivno vreme.
  5. Koje je najbolje vreme da napišem svoj plan, ciljeve i ostvareni napredak?
    Obavezno moramo voditi evidenciju o tome koji su nam planovi za sledeći dan, mesec ili godinu. Na dnevnom nivou je, na primer, dobro razmatrati koji su zadaci za tekuči dan i nedelju važni. Tu evidenciju je, meni lično, najlakše da vodim na kraju dana, pred kraj radnog vremena. Poslednjih 5 minuta pre nego što krenem zabeležim gde sam stala, šta sam do sad uspela, šta je plan za sutra. To uvek radim na kraju radnog dana jer se mnogih sitnica neću setiti sutradan ujutru. Ali, nekom dugom možda više odgovara da ovakvu evidenciju uradi ujutru. Na Vama je da podesite kako Vam odgovara.
  6. Koja hrana me uspava?
    Ovo je veoma važno pitanje, jer u zavisnosti od toga šta jedemo pre nego što sednemo da radimo fokusirano zavisi i naša mogučnost da se skoncentrišemo. I sami znate da se dešava da Vam se prispava nakon neke jake hrane. Koja je to hrana? Eksperimentišite… Svakome prija različito. Meni recimo prija laganiji doručak sa žitaricama, voćkicama, kakaom, orašastim puterima. Nekome prija više avokado tost. Pronadjite šta Vam daje energiju, a ne pada teško. Ista stvar za ručak. To je perid dana kada se mnogima prispava, posle ručka. Lagan obrok bi mogao da reši taj problem. Manje slatkiša svakako, jer oni izazivaju nagli skok, pa nagli pad energije. Ovo je široka tema, kojoj ću posvetiti više prostora u nekom sledećem tekstu.
  7. Koliko sati sna mi je potrebno noću za optimalno funkcionisanje danju?
    Od ove teme ne može da se pobegne. Ni kafa, ni lagano jelo, ni planovi Vam neće pomoći ako niste naspavani i odmorni. Koliko sati sna Vam je potrebno da biste funkcionisali kako treba? Kada je potrebno da legnete, a kada da ustanete? Ovoga se pridržavajte uvek!

Eto, to bi bilo 7 načina da povećate produktivnost. Svaka nova dobra navika vuče mnogo drugih dobrih navika, kao što se i može naslutiti. Fokus tokom rada je više neki balans različitih faktora, nego što je sam napor da se ostane fokusiran. Ako sve ovo izgleda previše, nikako se nemojte uplašiti. Jedno po jedno i polako će se kockice složiti. Naravno, dopustite sebi period prilagodjenja.
Nekad ide lako, a nekim danima je teže.
Za pomoć i pitanja me možete naći na natasha.rs.blog@gmail.com, a možete se i prijaviti na mejling listu, da uvek budete u toku 🙂

Prijavite se na mejling listu!

Slike i tekstovi su autorski i podležu autorskim pravima.

Mit o motivaciji

Danas se mnogo priča o motivaciji. Imamo i motivacione govornike, motivacionu muziku za rad, za vežbanje, motivacione izreke… I onda, bombardovani sadržajem o motivaciji, mislimo da će tako doći jedan dan kada ćemo ustati i baš biti specijalno motivisani da počnemo napokon sa zdravom ishranom, ili treninzima, ili čime god o čemu razmišljamo.

Ili, još gore, dešava se da smo pročitali neki članak, knjigu o zdravoj ishrani i sve pripremili da krenemo. U ponedeljak smo bili uspešni, i to nam je bilo posebno zadovoljstvo, da jedemo zdravo. Mislimo motivacija je odradila svoje, to je to, falio je samo neko da nas inspiriše kako treba. I utorak, sve super, uživamo u , npr. novoj ishrani, ili treningu. već vidimo kako nam je bolje. Pa i cela nedelja prodje, sve kako treba. A onda, nakon nekog vremena, možda 10ak dana, popustimo. Ne uradimo trening, taj dan nismo motivisani. Pa ni sutra, ipak pada kiša. Ma ništa, ako nema motivacije, sačekaćemo da se vrati, ipak znamo kakav je to osećaj, kada jedva čekamo trening. Ako nije tako, znači da nam organizam poručuje da mu trenutno ne prija da se forsiramo.

Ali, nema motivacije. I dobar osećaj što treniramo se gubi, opet smo tromi. Pa nismo mi za to. Jer ipak, vrhunski sportisti svaki dan jedva čekaju da rade ono što vole. A ovo ipak nije za nas.

Zvuči li sve ovo poznato?

Da, to je zato što je MOTIVACIJA u stvari MIT koji se već duže vreme provlači svuda oko nas. To je kao poistovećivanje zaljubljenosti i ljubavi. Motivacija je kao zaljubljenost. A disciplina svaki dan je ono što u stvari dovodi do rezultata koje želimo.

Meni često kažu da sam kao robot. Ustajem ujutru, odradim trening ili trčim napolju, bez obzira na vremenske uslove i to da li mi se to radi ili ne. I muž me ponekad pita, pa da li ti se to stvarno radi? Ako je odgovor ne, on pita zašto to radim ako mi se ne radi. Odgovor je vrlo jednostavan. Ja se bolje osećam zato što vežbam i hranim se zdravo. Zato to radim. Znam kako ću se osećati ako to ne radim, i zato ustajem rano i poštujem svoju osmišljenu rutinu. Bez razmatranja šta mi se radi. Da to radim samo kad mi se radi, vežbala bih bar 50% manje, jela bih gluposti većinski i ne bih pola obaveza završila.

Ali, nisam ja jedina. Muhamed ALi je rekao da je mrzeo svaki minut svog treninga. Ali nije odustajao od svojih ciljeva. I da, jeste, možemo da kažemo lako je njemu, on je talenat. ALI, ŠTA AKO i mi probamo tu filozofiju?

ŠTA AKO donesemo odluku i pridržavamo se toga bez obzira na spoljašnje faktore? I to taman toliko vremena da zaboravimo i da razmišljamo o tome. Taman toliko da trening postane rutina, uslovna reakcija ujutru čim ustanemo. Hajde da probamo.

Ovo ne važi samo za trening. Važi i za posao. Ja jesam jedna od onih koji vole svoj posao. Studirala sam ono što volim, a sad i radim to što volim. Često mi ljudi kažu, da sam jedna od retkih koja voli to što radi i ima sreće da može. Znate li šta je iza svega toga?

RAD. Pa onda i disciplina. Pa onda i gomila trenutaka kada se pitam da li ima smisla to što radim. Da li ja to želim, da li bi bilo bolje da radim nešto drugo? Pa onda dobijem motivaciju, pa se opet setim zašto volim to što radim.

Ali sam se dosta pitala da li je to za mene, sve dok nisam shvatila da je sve to samo do odluke. Donela sam odluku da se bavim zanimanjem koje mi se svidelo, radim u struci i želim da se posvetim tome. Sama sebe svaki dan podsećam zašto radim to, a ne nešto drugo. I ne, ne radi mi se svaki dan. Ali imam rokove, imam i ideje koje želim da sprovedem. Imam i svest o tome da moram nekad da uradim i ono što me mrzi i što je dosadno, da bih radila ono u čemu najviše uživam. A nekada će i to u čemu uživam da mi bude mrsko.

Tako da, nadam se da nakon ovog teksta možete i sami da zaključite da je motivacija privid. Ono što je iza tog privida je disciplina da svaki dan uradite po jedan korak koji vas približava cilju koji ste zamislili.

Daću vam i par smernica:

  • Ciljevi i snovi nisu nešto veliko uvek, to su ponekad sitnice koje mi želimo, nekada da imamo koji kilogram manje, a nekada i velike stvari kao da započnemo naš biznis.
  • Samodisciplina i vežbanje samodiscipline su ključ
  • Sve što hoćete da Vam postane navika, od trčanja, pa do fokusiranog rada je VEŽBA
  • Ponoviću prethodno: Ponavljanje je majka znanja
  • Da je lako, svi bi to radili
  • Kada odlučiš da usvojiš novu naviku, napravi plan i više ne preispituj tu odluku dok ti navika ne postane rutina (primer: Ne preispituj se da li ćeš na trčanje svako jutro, ako je odluka već doneta)

Na kraju, daću Vam i par knjiga, podkasta, profila koji Vam mogu reći više o temi discipline i šta smo sve sposobni da uradimo:

  1. SpartanUp podcast (https://race.spartan.com/en/spartan-podcast )- kreiran da podstakne ljude da žive više kao spartanci, ali obradjuje i dosta zanimljivih tema, ima zanimljive stručnjake kao goste i svakako neguje disciplinu.
  2. Knjiga – Can’t hurt me (https://davidgoggins.com/book/) od David-a Gogginsa, na čijem Instagram profilu takođe možete dosta korisnog čuti

Slike koje su korišćene su sa https://pixabay.com/

Kako početi sa kašicama?

Sa vama bih htela da podelim svoje iskustvo sa otpočinjanjem nemlečne ishrane kod bebca. Za početak smo krenuli sa pirinčanom kašom. Prvu kasicu koju sam napravila sam bacila (a da ne pričam da mi je organski pirinač odstojao celu noć u vodi, kako bi se štetne materije izbacile). I tako skuvano sam bacila, jer mi nešto nije bio ok. Elem, sutradan sam opet pravila i uspelo je. Bebac je čak i htela da jede 💪
Evo ga postupak:
Uz @mojprvizalogaj i @avent blender uspešno je napravljena 1. kašica :
1. organski beli pirinač je odstojao u vodi celu noć
2. dobro sam oprala pirinač
3. kuvala u @rosa vodi 20min
4. kad se prohladilo izblendirala
To je to!

Kukuruzna kašica je bila sledeća po redu. Od uvođenja pirinčane kašice je počela i stolica bebe da se menja, odnosno nije tako česta. Zato sam nakon davanja malo pirinčane kaše napravila 2 dana pauze, pa nastavila sa kukuruzom. Po savetu @mojprvizalogaj knjižice. Odnosno, #mojaprvakasica da budem preciznija. I dalje se javljao zatvor, pa potop, da tako kažem. Pa sam napravila par dana pauze i stolica se vratila na normalu.

Kukuruznu kašicu sam pravila sa organskom palentom i malo vode. Brzo je gotova, a potrebno je samo slediti uputstva sa pakovanja.

Nadam se da sam ovim tekstom malo pomogla svima vama koji tek počinjete sa kašicama. Za dalje savete preporučujem tekst jelovnik za bebe od 6. meseca: https://natasha.rs/2020/03/08/jelovnik-za-bebe-od-6-meseca/

Napomena: slike u postu su autorske i podležu autorskim pravima.

Kako poboljšati kvalitet vazduha kod kuće

Još prošle godine sam počela svoja intezivna istraživanja na temu kako da poboljšam vazduh u svom domu, ako ne mogu da promenim ovaj napolju. Svi smo svedoci katastrofalnog kvaliteta vazduha u našoj zemlji, a i regionu, pa sam htela sa svima da podelim šta možemo uraditi da makar malo poboljšamo situaciju.

Najpre ću da kažem nešto više o uređajima koje možemo koristiti da poboljšamo kvalitet vazduha u kući. Sve što pišem, pišem iz ličnog iskustva.

  1. Prečišćavači vazduha sa filterima

    Na tržištu postoji dosta vrsta prečišćavača vazduha sa raznim vrstama filtera. Ono što biste, po mom mišljenju, trebali da gledate jeste da prečišćavač poseduje takozvani HEPA filter (https://en.wikipedia.org/wiki/HEPA ). Zašto? Zato što Hepa filter može da pročisti čestice poput PM 2.5 i PM 10 koje su glavni zagađivači kod nas. Jonizator vazduha se ne preporučuje, jer je višak ozona u vazduhu štetan. Ja imam prečišćavač vazduha sa 5 različitih filtera već više od godinu dana i ono što mogu da kažem je:
    + oseti se razlika, lakše se diše kada je napolju veće zagađenje
    + pogodno je za sobe gde spavaju deca
    + nije mnogo bučno, ne smeta tokom spavanja

    – jedan filter se čisti svake nedelje OBAVEZNO, jer se dosta nakupi na njemu
    – obavezno je menjanje filtera po preporuci proizvođača inače ne radi kako treba
    – cena je visoka

    Ja vam neću preporučivati proizvođače, ali ono što mogu da kažem je da svakako ovako nešto PREPORUČUJEM za poboljšanje kvaliteta vazduha. Ja imam i jesam zadovoljna.


  2. Ovlaživači vazduha

    Znate onaj osećaj suvoće u grlu i nosu kada ustanete ujutru zimi? E to rešava ovlaživač vazduha. On dodaje vlažnost vazduhu u prostorijama, a u njega se mogu ubaciti i kapljice eteričnih ulja za dodatnu dezinfekciju prostorija. Nakon jednog dana korišćenja, ni deca, ni muž ni ja više nismo imali problema sa disanjem i suvoćom grla i nosa.
    + nema više ružnog osećaja u grlu i nosu
    + daje lepu svežinu u prostoriji
    + nezmenjiv zimi tokom grejne sezone

    – čisti se od kamenca na tri dana, obavezno
    – nikako ne sme duže stajati voda, pa se upotrebljavati, zbog bakterija koje se mogu stvoriti

    Opet, na tržišstu postoje razne vrste ovih aparata. Ja neću davati preporuke na tu temu, ali mogu da kažem da dosta koristi.

Ono na šta morate obratiti pažnju kada koristite i kupujete i prečišćavač i ovlaživač jeste:

  1. Kvadratura koju pokrivaju
  2. Mesto gde ih postavljate (smetaju jedan drugom, jer prečišćavač vidi vodenu paru kao da je vazduh zagađen, pa je alarm za zagađenje stalno uključen). Dakle, nikako jedan pored drugog.

Sledeće o čemu bih vam htela reći par reči jesu saveti za bolji vazduh bez tehnologija:

1. Sobne biljke – posebno Hlorofitum, Areka palma – prečišćavaju vazduh od toksina i zagađenja
2. Ne koristite sveće od parafina
3. Što više prirodnih sredstava za čišćenje (soda bikarbona, sirće)
4. Eterična ulja u sodi bikarboni u teglicama (menta, eukaliptus za antivirusna i antibakterijska dejstva)
5. Ne koristite veštačke mirise za prostorije, puni su štetnih hemikalija.

Eto, to je sve od mene za ovaj put. Ako imate pitanja, pišite u komentarima ili u DM na instagramu.

Slike su preuzete sa sajta: https://pixabay.com/

Zašto ne trenerka kod kuće?

Naravno, niko ne kaže da ne treba nikada da nosimo trenerku. Međutim…

Ono na šta moramo da obratimo pažnju jeste da se mi ne sredjujemo zbog drugih ljudi. Sredjujemo se zato što želimo da se osećamo lepo. Obično se sredjujemo kad izlazimo iz kuće (čast izuzecima kojima onda ni ne treba ovaj tekst). Ali, kada bolje razmislimo, zašto je to tako? Koja je razlika da li smo kod kuće ili napolju?

Za početak postavite sebi par pitanja:

  1. Kako se osećam kada se sredim? (kada kažem seriti se mislim na stil oblačenja koji nam se svidja, nekome je to haljina, nekome farmerke i džemper, ali svakako nije pidžama ili ofucana trenerka)
  2. Da li više uživam kada se doteram?
  3. Da li jedem više ili manje kada sam u trenerci ili u uskim farmerkama?
  4. Da li je lepše da pijem kafu iz okrnjene šoljice koju ne volim ili neke lepe koju baš volim?
  5. Da li više volim vino iz lepe čaše ili iz plastične?

Vidite gde vas vode ova pitanja, zar ne?

Druga bitna stvar jeste da je činjenično stanje da široka, ofucana trenerka i široki isflekani duks vode ka tome da se opustimo i jedemo picu ispred TVa. Što nam nekad i treba. Ali, da li nam treba svaki dan? Kad god smo tako obučeni, jedemo više nezdrave hrane. To je činjenica. A znate i sami, da nije samo u hrani, niti kilaži. Nego je u našem raspoloženju i energiji. Kada se naždrackamo ispred TVa, jesmo li poletne i raspoložene? Ne bih se kladila u to.

Baš sada, kada smo zbog trenutne situacije pandemije i masovnog rada od kuće, primorani da smo skoro ceo dan kod kuće, nije trenutak da se opuštamo. Život je i dalje svaki dan. Od prvog januara neće opet početi ova 2020 godina, već sledeća. Vreme teče bez obzira što smo mi odlučili da zažmurimo. E zato, nema ofucane trenerke ili pidžame po ceo dan. Nego živimo taj naš život kako zamišljamo da ga živimo jednog dana. Lepe, zadovoljne sobom i svojim telom, pune energije za sve izazove koji nas čekaju tog dana.

Jer, drage moje, mi smo naša osećanja i to što mislimo o sebi. Zato se sredite. Ako volite helanke i trenerke i osećate se lepo u tome, samo napred. Ali nemojte čekati da vas okolnosti na to nateraju, nego VI napravite okolnosti.

Napomena: slike u postu su sa https://pixabay.com/ .

Vege sos od tikvica

Evo ga recept za sos od tikvica koji je kremast, veoma blagog i delikatnog šmeka. Može se koristiti kao preliv za obrok salate, paste ili pahuljice. Ja sam ga pravila kao vegansku opciju, a na Vama je da sastojke prilagodite svom ukusu i ishrani. Koristite ovaj recept kao bazu, a Vi se igrajte sa začinima, po volji i ukusu.

Sastojci:                                                                         

  • Tikvica 1                                                                    
  • Mladi crni luk 1
  • Beli luk 1 čen
  • So
  • Biber
  • Italijanska mešavina začina sa tartufima
  • Svež bosiljak
  • Veganska neutralna pavlaka od ovsa

Priprema:

Iseckati crni luk, posoliti i dinstati 5 minuta. Za to vreme iseckati tikvice na sitne kockice. Dodati dinstanom crnom luku beli luk i začine, pa ubaciti tikvice. Dinstati uz blago mešanje i dodavanje vode dok tikvice ne odmeknu, bar 15 minuta. Na kraju dodati neutralnu pavlaku od ovsa i još začina po ukusu. Ostaviti par minuta na tihoj vatri i pred sam kraj ubaciti svež bosiljak. To je sve. Preproručena količina je meni bila dovoljna za dve porcije.

Slike podležu autorskim pravima.

Čorba od mungo pasulja

Mungo pasulj čorba je jedno od idealnih jela koje se lako vari, dakle ne opterećuje probavu, pa je savršen kao u hrana u vreme posta. Uz dodatak povrća i žitarica predstavlja svestrani obrok koji prija svima, a povoljno deluje na psihu i daje energiju za funkcionisanje. U ajurvedi je vrlo cenjen i najčešće se koristi kao sastojak jela kitchari koji je drevno indijsko jelo napravljeno tako da ne opterećuje probavu, a da, sa druge strane, pruži telu sve što mu je neophodno za funkcionisanje. Recept koji ću Vam ovde dati nije recept za kitchari, već moj omiljen način za spremanje mungo pasulja. Ako Vam se svidi, na Vama je da dodajete začine i menjate po Vašem ukusu.

Sastojci:

  • Mungo pasulj – 1 šoljica
  • Beli luk – 1 čen
  • Crni luk 1
  • Maslinovo ulje ili pročišćeni maslac (ghee)
  • Ovsene pahuljice – 3 kašike
  • Povrće po izboru – kelj, tikvice, šargarepa…
  • Voda
  • So
  • Biber
  • Aleva paprika – slatka – čajna kašičica
  • Kim – čajna kašičica
  • Kurkuma – čajna kašičica
  • Korijander – čajna kašičica

Priprema:

Kao i sve mahunarke, i mungo pasulj je potrebno potopiti tokom noći u vodi, a zatim pred spremanje isprati. Iseckati luk (i crni i beli) sitno i staviti u šerpu u kojoj je malo maslinovog ulja (par kapi) ili pročišćeni maslac ghee. Posoliti i dinstati luk dok ne porumeni. Za to vreme iseckati povrće po izboru. Pasulj u drugoj posudi pustiti da baci ključ i zatim ga isprati. Nakon 10 minuta dinstanja luka ubaciti ostatak seckanog povrća i ovsenih pahuljica uz dodatak vode, mungo pasulja i začina još 25 – 30 minuta. Po potrebi dodavati vodu. To je sve. Lako zar ne?

Korišćene slike podležu autorskim pravima.

Potaž od bundeve

Potaž od bundeve je ujedno i način spremanja potaža univerzalno, od povrća po želji. Ovo jelo je vrlo popularno, a jako zdravo. Recept koji dajem u prilogu može biti mrsan ili postan, odnosno veganski zamenom sastojaka. Za mrsnu varijantu koristimo grčki jogurt ili običnu neutralnu pavlaku, a za posnu vege varijantu koristimo maslinovo ulje i vege pavlaku.

Sastojci:

  • Bundeva parče
  • Grčki jogurt ili neutralna pavlaka (od ovsa)
  • So
  • Kari – po želji
  • Voda

Priprema:

Bundevu ispeći u rerni, oko 30 minuta na 180 – 200 stepeni. Kada se ohladi iseckati na komadiće i ubaciti u blender. Dodati malo vode, neutralnu pavlaku (od ovsa, ili grčki jogurt), staviti začine po želji i izblendirati. Zatim pustiti da baci ključ i ostaviti da se ohladi. Serviramo sa prepečenim hlebom ili jedemo kao predjelo. To je sve. Lako zar ne?

Slike u članku podležu autorskim pravima.