Kako do idealne jutarnje i večernje rutine

Zašto je jutarnja rutina važna?

  • Daje priliku da jutro započnete kako želite
  • Daje priliku i vreme za sve stvari koje želite da uradite, a nemate vremena tokom dana
  • Podseća nas šta sve imamo i da budemo zahvalni na tome
  • Čini da postanemo svesni naših prioriteta i ciljeva
  • Pomaže da delamo, a ne reagujemo na život
  • Daje pečat čitavom danu

Neke korisne prakse koje možete uvrstiti u jutarnju rutinu:

  • Zahvalnost
  • Vežbe disanja koje smiruju um
  • Trening, kako bi cirkulacija proradila
  • Pisanje dnevnika
  • Čitanje knjige ili slušanja audio knjige ili podkasta
  • Spremanje doručka koji je hrana za mozak
  • Ispijanje omiljenog napitka u tišini jutra
  • Uraditi nešto što nas čini veselim (omiljena muzika dok se tuširamo npr.)
  • Doručak sa porodicom
  • Pravljenje kvalitetnih obroka za predstojeći dan

Zašto je važna večernja rutina?

  • Smiruje um
  • Daje prostora da analiziramo dan
  • Priprema nas za sledeći dan
  • Raščišćava misli čime se omogućava pravi odmor i kvalitetan san

Raščišćava misli

Neke korisne prakse koje možete uvrstiti u večernju rutinu:

  • Vreme za porodicu
  • Analiza dana u dnevniku
  • Priprema odeće, hrane, itd. za naredni dan
  • Vreme bez ekrana
  • Čitanje knjiga
  • Ispijanje omiljenog umirujućeg čaja
Slika je autorska

Da se razumemo, jutarnja rutina NE MORA biti ništa što piše u nekim knjigama, ili se preporučuje. Jutarnju i večernju rutinu birate VI, i to ono što Vam prija. Ovo što sam dala su preporuke i smernice. Probajte da uvrstite neku od preporuka, vidite mesec dana da li Vam odgovara, da li Vam podiže energiju, da li Vas čini radosnim? I na taj način kreirajte svoj idealan dan, jutro, veče.

Za sve one koji vole da slušaju, pre nego da čitaju: https://youtu.be/G0IHmqVx-RE

7 pravila uspešnog”brainstorming-a”

Nema ko danas nije čuo za termin “brainstorming” koji podrazumeva grupno rešavanje problema, beleženjem svih spontanih ideja koje padnu na pamet članovima te grupe. Nema glupih ideja je moto ovakve vrste rešavanja problema. Dakle, što više ideja bez ikakve cenzure.

Međutim, koliko često Vam se dešavalo da imate sa timom “brainstorming” sastanak i da se pojavi mnogo ideja, ali da na kraju one ničemu ne posluže?

Izvor: https://pixabay.com/

Tema današnjeg posta je kako da “brainstorming” sesije funkcionišu, i evo ih najvažnijih 7 pravila koja odmah možete primeniti:

  1. Podela uloga – postoji jedan član koji vodi celokupnu diskusiju, zapisuje ideje i vodi sesiju.
  2. Broj članova grupe – u ovom koraku se često greši. Previše ljudi koj učestvuju narušava kvalitet “brainstorming” sesije. Idealna grupa ima minimum 3, a maksimum 6 članova.
  3. Definisanje pitanja odnosno problema koji se rešava “brainstorming” sesijom. Prilikom definisanja pitanja jako je važno pratiti odredjene smernice, jer je to pitanje koje u stvari daje fokus diskusiji.
    – Najpre, pitanje bi trebalo da bude definisano tako da podstiče više različitih vrsta odgovora, kao na primer: Na koliko različitih načina…? Koje sve funkcije ….? Dakle, da ne ograničava odgovore koji se mogu dobiti.
    – Još jedna bitna stavka je da se potrudimo da nikako ne uključimo rešenje u postavku samog pitanja. Ovo je vrlo česta i nesvesna greška koja se pravi. Na primer, postavimo pitanje: “Na koje sve načine možemo snimiti saobraćajne prekršaje?” Ovako postavljeno pitanje implicira da se prekršaji snimaju kamerom. Međutim, ako postavimo pitanje ovako: “Na koje sve načine možemo znati da je došlo do saobraćajnog prekršaja?”, mi nismo uključili rešenje u postavku. Sada se već mogu javljati ideje poput: preko radara se može videti prekoračenje brzine, može se snimiti, može stajati policajac na bitnim deonicama, itd.
    – Pitanje opet, ne sme biti ni preširoko definisano, dakle ono usmerava fokus diskusije. Tako da ne možemo reći na primer: “Na koje sve načine možemo imati gotov ručak?”, ako zaista samo želimo da poručimo hranu iz restorana. Jer, neko od rešenja bi bilo i kuvanje ručka, a to nam uopšte nije cilj. Ili na koji način da razveselimo šefa? Ovo je pitanje koje daje poprilično širok opseg rešenja, a bez jasnog cilja u glavi, jer se definicija razveseliti razlikuje od afiniteta svakog čoveka.
  4. Na početku “brainstorming” sesije se zagrejte i odvojte od analitičkog načina razmišljanja koje je vrlo ograničavajuće za ovakav tip aktivnosti. Odigrajte zanimljive geografije, samo da se malo izmestite iz trenutnih okolnosti.
  5. Tokom sesije je jako bitno imati u vidu da se gleda kvantitet, a ne kvalitet, dakle broj ideja; zatim je važno da ne postoje glupe ideje, nema cenzure; podržavaju se lude ideje; nadogradjujte jedni drugima ideje;
  6. Na kraju sesije OBAVEZNO imenovati izlaze odnosno rešenja koja su proizašla iz sesije. Najpre se slične ideje mogu smestiti u različite kategorije, poput “najzabavnije ideje”, “kad bi budžet bio neograničen ideje”, “nemoguče izvesti u realnosti”, itd.
  7. Napraviti jasan zaključak sesije i reći: Rezultat sesije je X ideja. One su rasporedjene u kategorije te i te. Glasanjem smo došli do toga da od generisanih 100 ideja, npr. 6 ima prioritet i one se odmah mogu probati.

Eto, to bi bile neke smernice za uspešne “brainstorming” sesije. Od svih smernica bih mogla da kažem da su najvažnije, tj. one koje utiču direktno na kvalitet “brainstorming” sesije u stvari: kreiranje pitanja koje je fokus sesije i kreiranje zaključka.

Da li imate još neke ideje za uspešan “brainstorming”?

Ako Vam je tema bila interesantna, više materijala možete naći u knjizi “Designing Your Life”, Bill Burnett and Dave Evans.

A ako više volite da slušate u vidu podkasta: https://www.youtube.com/watch?v=p1Q5CQ0_DTE

Kako do novih ideja?

U današnje vreme, mnogo ljudi je izgubilo volju i strpljenje koje podrazumeva proces stvaranja novih ideja i njihove primene u realnim projektima. To je dugotrajan proces, koji zahteva dosta istraživanja, padova, dosta uloženog truda bez ikakvih rezultata. Sa druge strane, baš zbog toga vlada mišljenje da je za inovativnost i kreativnost potreban poseban talenat. Često mislimo da se nove ideje koje možemo primeniti u našim projektima dešavaju slučajno. Kao kada je Njutnu pala jabuka na glavu. Međutim, u stvarnosti je skroz drugačije, kreativnost se, zapravo, podstiče.

Tema ovog posta jeste:

  • Konkrretni koraci i okruženje za stvaranje novih ideja
  • Kako ispitati primenljivost ideje
  • Kako videti koliko dobro neka nova tehnologija/metoda/algoritam rade
Izvor: https://pixabay.com/

Inovativno okruženje

Čitanje najnovijih naučnih istraživanja i naučnih radova koji su vezani za oblast kojom se bavimo je najbolji način da vidimo šta sve postoji, ali i kako se može primeniti. Jedino takvim informisanjem možemo doći do nove ideje koju želimo da primenimo. U suprotnom, ukoliko ne istražujemo i ne ulazimo dublje u oblast koja nam je od interesa, možemo misliti kako nismo kreativni i kako je potreban poseban talenat za dizajniranje inovativnih rešenja.

Relevantni izvori

Relevantni izvori su oni izvori podataka ili informacija kojima možemo verovati. Što se mene tiče, a to savetujem svima prilikom prikupljanja novih saznanja iz raznih izvora jeste da se obrati pažnja na podatke. U kom smislu?

  1. Veličina uzorka na osnovu kojeg se radi analiza podataka – bez obzira na to u kojoj oblasti tražimo i istražujemo, jako je bitno da znamo na kom broju uzoraka je istraživanje obavljeno. Dajem primer, ukoliko je medicinsko istraživanje izvršeno na 15 uzoraka (odnosno 15 ljudi) može se posumnjati u generalizaciju zaključaka. Isto je i u tehnici, matematici i drugim oblastima. Uzorak mora biti dovoljne veličine, kako bi se neki generalni zaključci izveli.
  2. Karakteristike baze podataka, odnosno uzoraka na kojem se vrši analiza – to su karakteristike samih podataka, odnosno način prikupljanja podataka. Kao primer dajem uzorke u tehnici, gde se daju tačni senzori sa kojih su dobijena merenja, kao i specifične situacije u kojima su ta merenja vršena. U medicinskim istraživanjima to su pol, godine, itd. Dakle, bitno je moći zaključiti tačno za koje karakteristike baze podataka se zaključci donose. Ovo nije uvek lako samostalno proceniti, ali ulaženjem dublje u oblast interesovanja se i ova veština uči.
  3. Relevantnost naučnog časopisa u kojem se istraživanje nalazi, dakle takozvani Impact Factor časopisa za datu oblast, kategorizacija na svetskom nivou, itd. Često se zanemari ova stavka, kada se vrše neformalna istraživanja. Nije uvek presudan faktor, međutim neka istraživanja se mogu pokazati kao jako loša, a predstavljena su u radu kao otkriće godine.

Procena performansi

Najbolji način za objašnjenje procene performansi neke metode o kojoj čitamo jeste da navedem primer. Hajde da kažemo da smo naišli na rad koji daje obećavajuće rezultate novog algoritma za prepoznavanje lica na slici sa kolor kamere. Nakon analize uzorka (što je objašnjeno u prethodnoj sekciji) bitno je da vidimo kako taj algoritam radi. Da li dovoljna brzina rada, da li radi u realnom vremenu (više o tome u posebnom postu, ali da li daje rezultat brzinom kojom se dobijaju ulazni podaci), da li se u slučaju poremećaja kvaliteta slike znatno kvari rezultat algoritma, koliko je algoritam robustan odnosno osetljiv na promene u ulaznim podacima, da li radi dobro u svim vremenskim uslovima, itd. Ono što je u svakom dobro napisanom radu dato, to je komparativna analiza sa drugim algoritmima koji se bave istom problematikom, i to na istom skupu podataka. Na taj način se direktno može dati procena koliko je algoritam dobar u odnosu na postojeća rešenja.

Primenljivost ideje

Na kraju dolazi još jedna jako važna stavka, a to je primenljivost ideje. Može ideja koja je izložena u nekom radu biti savršena, ali da nikako ne odgovara resursima kojima mi raspolažemo. Opet ću dati primer algoritma za prepoznavanje lica. Da li imamo na raspolaganju dovoljno dobre senzore, procesor za obradu, da li imamo dovoljnu mogućnost prikupljanja podataka. Da li se može primeniti na našu aplikaciju? Na koji način ćemo testirati rad u realnom, našem okruženju? Koliko vremena imamo na raspolaganju i da li postoje situacije u kojima nećemo dobiti dobre rezultate?

Sve ove stavke su jako bitne kada smo u procesu istraživanja novih ideja. Kao što vidite, proces nije ni malo lak, nije dovoljno pročitati na nekom blogu : “evo ja sam uspeo/la to i to”, nego iz svih uglova ispitati ideju. Možda se nekima čini da je najbolje odmah samo pokušati primeniti, pa lupiti glavom u zid ako ne ide, i da će tako da se ubrza sam rad. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da je početno istraživanje i prikupljanje ideja važno kao i kritički osvrt na njih . Međutim, ni ova faza nikako ne treba predugo da traje. Ukoliko ste u nekoj oblasti početnik, više vremena će biti potrebno za dobijanje rezultata. Ako niste, malo manje. Početno istraživanje samo može dati smernice šta da odbacite jer nisu dovoljno dobro predstavljene informacije i dati sliku odakle krenuti.

Za kraj, imajte u vidu:

  • NIjedan algoritam ili metoda nisu savršeni za rešavanje generalnog problema, već specifičnih situacija. Zato je važno definisati tačno šta je naš zadataki videti koje su mane pristupa, odnosno ideje koju želimo da primenimo
  • Kada odaberemo ideju i analiziramo probleme i mane, pokušavamo da nadomestimo mane primenjenog pristupa ili ih istaknemo kao ograničenja
  • Dužina faze istraživanja zavisi od vremena na raspolaganju, ova faza se ponavlja sa vremena na vreme. Jako je bitno znati unapred koliko vremena imamo na raspolaganju za celokupan rad i na osnovu toga procenimo koliko imamo za istraživanje. Onda se bacamo na rad, i na to da usvojenu ideju isteramo do kraja. Ne vraćamo se nazad na istraživanje i ne skačemo sa jedne na drugu ideju dok bar jednu nismo do kraja sproveli i videli rezultate. Zašto ovo naglašavam? Uvek ćete nailaziti na nešto još bolje, pa samo još ovo da probam, itd. Bolje završena faza 1, pa unapredjenje, nego da na kraju ništa ne uradimo.

Eto, nadam se da sam nekome olakšala put do ideja i do dobijanja inspiracije iz novih istraživanja. Za sva pitanja i diskusije sam tu.

Za one koji više vole da slušaju audio, na linku https://www.youtube.com/watch?v=j12lH3MS0TI možete odslušati ovaj tekst.

Doba lažnih stručnjaka

Ovaj blog post bih želela da posvetim jednoj temi za koju mislim da je veoma aktuelna danas, a to je sve veći broj “stručnjaka” iz raznih oblasti poput fitnesa, ishrane, psihologije uspeha, životnih trenera, itd. Svedoci smo, ovih dana, šta nam je ovo doba donelo, sa sve većim brojem lažnih lekara, odnosno nadrilekara koji su unakazili svoje mušterije. U celoj priči se postavlja pitanje, kako je do toga došlo? Kako je moguće da posluju priučeni ljudi koji nemaju dovoljno znanja o oblastima kojima se bave?

Na ovo razmišljanje me je navela i pojava sve većeg broja teoretičara zavera, kao i ljudi koji se predstavljaju kao stručnjaci, a baziraju svoje znanje na zastarelim, opovrgnutnim ili odbačenim naučnim tezama, a nekad i još gore, samo na svom ličnom ili tuđem mišljenju. Kao što sam u jednom članku pročitala da je jako lepo napisano: “to su stručnjaci čije se znanje bazira na tome što su pročitali uputstvo za lek i sada znaju da ga koriste”.

Još jednu rečenicu često čujem, a to je da je ovo doba kada nam ne treba znanje u glavi, nego je sve dostupno na internetu. U tom smislu, razumem, dosta toga i jeste dostupno na internetu, ali je džaba što postoji ako niste svesni da postoji. I da li biste dete odveli kod lekara koji će da počne na internetu da traži moguće bolesti, ili ga ipak vodite kod lekara koji jednim pregledom odmah vidi šta je? Znanje, pa na znanje ide iskustvo i još mnogo znanja i veština koje se u hodu usvajaju.

U tom smislu bih volela sa Vama da podelim neke od načina da proveravate činjenice koje Vam drugi serviraju, da Vam ukažem na to da je opasno verovati onome što se, iz neproverenih izvora, servira na mreži. I to ne samo opasno fizički, kao što je nadrilekarstvo u plastičnoj hirurgiji ili anti age medicini, već i psihički u vidu raznih stručnjaka za život i misli. Opasno je da Vam bilo ko govori o tome na koji način da se hranite, vežbate ili razmišljate, a da iza tog nekog ne stoji ozbiljna škola i sa njom i provera znanja. Ovo je nešto o čemu ću više reći u blog postu: Formalno i neformalno obrazovanje.

Evo su neke od smernica koje ja sledim kada razmatram čije savete da slušam, kod kojeg lekara ću se lečiti, kako da odaberem fitnes trenera ili fizioterapeuta, ili šta god Vam padne na pamet:

  1. PROVERENO OBRAZOVANJE – Osim toga što akreditovane institucije i programi nude znanje, oni ne daju diplome bez prethodne provere usvojenog znanja. Sertifikat bez provere znanja je samo to, potvrda da ste nešto slušali, a koliko ste čuli, to ne možemo znati.
  2. NAUČNE REFERENCE koje se mogu proveriti – Svaki put kada neko tvrdi neku naučnu činjenicu, ili citira nekog naučnika, mora dati referencu. Reference služe tome da se radovi mogu proveriti, pročitati i videti da li su još uvek validne izložene teorije. Naučna zajednica, kakve god mane imala, je i dalje skup ljudi koji se trude da održe kvalitet te zajednice.
  3. OPOVRGNUTE TEORIJE ili stare teorije koje se propagiraju nisu samo zastarele, već dokazano netačne. Dakle, da se nadovežem na prethodnu stavku, neka naučna činjenica može biti izložena u radu iz 1950. godine. Ali, to ne znači da je i danas tačna. Dakle, validne su savremene teorije koje su dokazane. Ako je neka teorija iz 1950. opovrgnuta, ona više ne važi. Ali ako nije, i dalje se mogu koristiti njene pretpostavke i zaključci. Zato i postoje stručnjaci u svojim oblastima koji to prate.
  4. KREDIBILITET se gradi. Nije dovoljno samo čuti iskustva ljudi sa odredjenim programom. Svi mi predstavimo uvek naš najbolji rad. Vidim dosta online programa koji se baziraju na tome da su iskustva ljudi jako dobra, i to je super praksa. Međutim, nije uvek dovoljno. Šta time želim da kažem? Da bismo postali stručnjaci, i bili prepoznati kao takvi, potrebno je da naše znanje i veštine proveravaju oni koji su od nas u tom trenutku bolji i stručniji, a ne samo oni od kojih smo mi sami stručniji. Dakle, logično je da elektro inženjera juniora proverava senior, jer je on to prošao već i sada više zna. Isto tako fitnes trenera početnika proverava fitnes trener sa više znanja i iskustva, a ne samo ljudi koji treniraju tu.

Za sada bih zaključila ovaj tekst sa nadom da ćemo se svi malo više kritički odnositi prema informacijama koje su nam dostupne sa raznih društvenih mreža. Ako ne zbog nas samih, onda zbog naše dece, da ne bi odrastala u doba manipulatora, lažnih stručnjaka i obilja netačnih informacija.

Nije svaka informacija moć.

Tekst i slike su autorski i podležu autorskim pravima.

Serijal: Prezentacija

Želeli biste nešto da promenite u svom životu, ali ne znate ni šta, ni kako?

Samo znaš da je vreme za promenu. Imaš znanje u svojoj oblasti, ali ti se čini da ne doprinosiš dovoljno tvojoj firmi u kojoj radiš. Imaš neprestani osećaj da su svi drugi kreativniji, da svi drugi idu u željenom pravcu, dok kod tebe to nije slučaj. Možda misliš da ti fali kreativnosti, dobrih ideja. Misliš da postoje ljudi koji su se prosto tako rodili, da stvaraju i uvek imaju neku inicijativu za promenu, ali ti prosto nisi taj tip. Ili sa druge strane misliš da će se okolnosti same namestiti.

Okolnosti se same nameštaju kada ih mi poželimo i kada na njima krenemo da radimo i aktivno da razmišljamo. Kreativno razmišljanje, istraživanje i predstavljanje ideja je nešto što može da se nauči. Isticanje tvog doprinosa iz mora stvari koje ti se čine nebitnim, a uložila si trud je takođe veština koja se uči. Pronalaženje sfere gde možeš da daš svoj doprinos je još jedna veština.

Serijal pod nazivom PREZENTACIJA je zamišljen tako da ti pomogne da naučiš na koji način se ideje oblikuju tako da se na najbolji način predstave onima kojima želiš. Ovaj serijal obuhvata celokupan proces od toga kako da znaš gde da tražiš, kako da istražuješ, kako da istakneš jedinstveni doprinos, i kako da uobličiš i predstaviš ideju.

Prvi video u serijalu je na temu: PREZENTACIJA U TRI KORAKA, gde pričam o tome koji je ključ za dobru prezentaciju, za sve one koji u manje od 10 minuta žele da saznaju kako da naprave dobru prezentaciju. To nije ni broj slika, niti količina teksta. U mom kratkom videu možeš saznati ŠTA jeste KLJUČ DOBRE PREZENTACIJE i na koji ga način možeš primeniti na svaku ideju. Kada prođeš ova tri koraka, garantujem da će ti tačan sadržaj prezentacije biti pred očima i nećeš imati problem da ga pretočiš u pisanu formu.

Prijavite se na mejling listu i budite u toku sa novim materijalima!