Mit o motivaciji

Danas se mnogo priča o motivaciji. Imamo i motivacione govornike, motivacionu muziku za rad, za vežbanje, motivacione izreke… I onda, bombardovani sadržajem o motivaciji, mislimo da će tako doći jedan dan kada ćemo ustati i baš biti specijalno motivisani da počnemo napokon sa zdravom ishranom, ili treninzima, ili čime god o čemu razmišljamo.

Ili, još gore, dešava se da smo pročitali neki članak, knjigu o zdravoj ishrani i sve pripremili da krenemo. U ponedeljak smo bili uspešni, i to nam je bilo posebno zadovoljstvo, da jedemo zdravo. Mislimo motivacija je odradila svoje, to je to, falio je samo neko da nas inspiriše kako treba. I utorak, sve super, uživamo u , npr. novoj ishrani, ili treningu. već vidimo kako nam je bolje. Pa i cela nedelja prodje, sve kako treba. A onda, nakon nekog vremena, možda 10ak dana, popustimo. Ne uradimo trening, taj dan nismo motivisani. Pa ni sutra, ipak pada kiša. Ma ništa, ako nema motivacije, sačekaćemo da se vrati, ipak znamo kakav je to osećaj, kada jedva čekamo trening. Ako nije tako, znači da nam organizam poručuje da mu trenutno ne prija da se forsiramo.

Ali, nema motivacije. I dobar osećaj što treniramo se gubi, opet smo tromi. Pa nismo mi za to. Jer ipak, vrhunski sportisti svaki dan jedva čekaju da rade ono što vole. A ovo ipak nije za nas.

Zvuči li sve ovo poznato?

Da, to je zato što je MOTIVACIJA u stvari MIT koji se već duže vreme provlači svuda oko nas. To je kao poistovećivanje zaljubljenosti i ljubavi. Motivacija je kao zaljubljenost. A disciplina svaki dan je ono što u stvari dovodi do rezultata koje želimo.

Meni često kažu da sam kao robot. Ustajem ujutru, odradim trening ili trčim napolju, bez obzira na vremenske uslove i to da li mi se to radi ili ne. I muž me ponekad pita, pa da li ti se to stvarno radi? Ako je odgovor ne, on pita zašto to radim ako mi se ne radi. Odgovor je vrlo jednostavan. Ja se bolje osećam zato što vežbam i hranim se zdravo. Zato to radim. Znam kako ću se osećati ako to ne radim, i zato ustajem rano i poštujem svoju osmišljenu rutinu. Bez razmatranja šta mi se radi. Da to radim samo kad mi se radi, vežbala bih bar 50% manje, jela bih gluposti većinski i ne bih pola obaveza završila.

Ali, nisam ja jedina. Muhamed ALi je rekao da je mrzeo svaki minut svog treninga. Ali nije odustajao od svojih ciljeva. I da, jeste, možemo da kažemo lako je njemu, on je talenat. ALI, ŠTA AKO i mi probamo tu filozofiju?

ŠTA AKO donesemo odluku i pridržavamo se toga bez obzira na spoljašnje faktore? I to taman toliko vremena da zaboravimo i da razmišljamo o tome. Taman toliko da trening postane rutina, uslovna reakcija ujutru čim ustanemo. Hajde da probamo.

Ovo ne važi samo za trening. Važi i za posao. Ja jesam jedna od onih koji vole svoj posao. Studirala sam ono što volim, a sad i radim to što volim. Često mi ljudi kažu, da sam jedna od retkih koja voli to što radi i ima sreće da može. Znate li šta je iza svega toga?

RAD. Pa onda i disciplina. Pa onda i gomila trenutaka kada se pitam da li ima smisla to što radim. Da li ja to želim, da li bi bilo bolje da radim nešto drugo? Pa onda dobijem motivaciju, pa se opet setim zašto volim to što radim.

Ali sam se dosta pitala da li je to za mene, sve dok nisam shvatila da je sve to samo do odluke. Donela sam odluku da se bavim zanimanjem koje mi se svidelo, radim u struci i želim da se posvetim tome. Sama sebe svaki dan podsećam zašto radim to, a ne nešto drugo. I ne, ne radi mi se svaki dan. Ali imam rokove, imam i ideje koje želim da sprovedem. Imam i svest o tome da moram nekad da uradim i ono što me mrzi i što je dosadno, da bih radila ono u čemu najviše uživam. A nekada će i to u čemu uživam da mi bude mrsko.

Tako da, nadam se da nakon ovog teksta možete i sami da zaključite da je motivacija privid. Ono što je iza tog privida je disciplina da svaki dan uradite po jedan korak koji vas približava cilju koji ste zamislili.

Daću vam i par smernica:

  • Ciljevi i snovi nisu nešto veliko uvek, to su ponekad sitnice koje mi želimo, nekada da imamo koji kilogram manje, a nekada i velike stvari kao da započnemo naš biznis.
  • Samodisciplina i vežbanje samodiscipline su ključ
  • Sve što hoćete da Vam postane navika, od trčanja, pa do fokusiranog rada je VEŽBA
  • Ponoviću prethodno: Ponavljanje je majka znanja
  • Da je lako, svi bi to radili
  • Kada odlučiš da usvojiš novu naviku, napravi plan i više ne preispituj tu odluku dok ti navika ne postane rutina (primer: Ne preispituj se da li ćeš na trčanje svako jutro, ako je odluka već doneta)

Na kraju, daću Vam i par knjiga, podkasta, profila koji Vam mogu reći više o temi discipline i šta smo sve sposobni da uradimo:

  1. SpartanUp podcast (https://race.spartan.com/en/spartan-podcast )- kreiran da podstakne ljude da žive više kao spartanci, ali obradjuje i dosta zanimljivih tema, ima zanimljive stručnjake kao goste i svakako neguje disciplinu.
  2. Knjiga – Can’t hurt me (https://davidgoggins.com/book/) od David-a Gogginsa, na čijem Instagram profilu takođe možete dosta korisnog čuti

Slike koje su korišćene su sa https://pixabay.com/

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *