Izazovi kod dojenja

Dok smo bile trudne i za vreme porođaja smo sigurno mislile kako će sve biti bolje i lakše kada prođe porođaj. Pogotovo ako smo imale prirodni porođaj i bolelo je, tada smo samo mislile da preživimo ovo i posle je lagano. A onda dođe to posle, preživele smo i uživamo sa bebom, dojimo je, lagano se oporavljamo od trudnoće i sve je super. Možda je nekima tako. Meni baš i nije bilo.

Izvor: https://pixabay.com/

Moram da naglasim da sam išla u školu roditeljstva, kao i još neke moje drugarice. I rekli su nam da u Srbiji samo 14% žena doji svoju decu. I pričali su kako se pravilno doji, šta je dojenje na zahtev i kako treba da se ponašamo nakon porođaja. Naglašavali su koliko je važno dojenje za bebu i jačanje imuniteta bebe, kao i za zaštitu u tim prvim mesecima. Sve je to ok, sve smo imale želju da dojimo decu. Ali, moram da priznam da mi i dalje nije bilo jasno zašto je procenat mama koje doje tako mali. Tačnije, nije mi bilo jasno dok se nisam porodila. Svakako, prvo moram da naglasim, taj mali broj žena koje doje decu nije zato što te žene nisu htele da doje, u to sam sigurna. To je zato što uspostavljanje laktacije i sam početak dojenja NIKOME koga znam ili sam upoznala nije lako palo. NIJEDNA žena koju znam nije prošla BEZ PROBLEMA. To moram da dopunim ovim tekstom, taj deo priče koji se ne naglašava dovoljno, a to je šta su tačno ti problemi kod dojenja i DA ĆE SE SIGURNO JAVITI. Ne svi, svaka mama ima svoju priču, ali da će biti lako, NEĆE!!!

Najpre da kažem da je žena koja se porodi puna hormona koji buktaju, pa nije sva svoja. Drugo što želim da napomenem jeste da mislimo svi kako lekari i sestre znaju šta rade i verujemo njihovom sudu, jer smo jako ranjive i nesigurne i prvi put prolazimo kroz sasvim novo iskustvo u životu, za koje nema generalno uputstvo. Nije to fakultet, gde učimo, znamo šta je potrebno da se nauči ili provežba, pa bilo ko može na isti način da dobije 10. Ne, ovo je životno iskustvo koje je za svaku mamu drugačje.

Moje prvo iskustvo iz bolnice, gde te stisnu za grudi koje bole i kažu nemaš mleka, propraćeno zahtevom da uzmem veštačke bradavice (koje su mi napravile ragade) je bilo vrlo bolno. A zapravo na početku imamo kolostrum koji je injekcija koncentrovane prirodne zaštite za bebu. Ima ga malo i gusto je, ali beba što pre treba da krene da se doji. Odmah nakon porođaja. Onda narednih par dana svako priča svoju priču – od sestara do pedijatara… I plaše vas ako tražite često bebu da je dojite da nemate mleka i da mora da dobija dohranu da ne bi bila gladna. Što opet nije tačno jer beba u prvih par dana treba da sisa onolikoo koliko majka ima. A vi slušate sve onako nikakve i iscrpljene i ne znate šta vas je snašlo. Imala sam svako veče temperaturu u bolnici. Nisu ni konstatovali, iako su nam merili. Grudi su mi na izlasku bile toliko tvrde i bolele i samo sam čekala da dođem kući gde sam odmah zvala privatnu pedijatrijsku sestru da mi i masira grudi i pomogne sa dojenjem. Onda su usledile svakodnevne masaže pre i posle podoja, oblozi topli, hladni, od kupusa, sve po protokolu za pre i posle podoja, na tri sata max, jer je mala bebica imala žuticu, pa je jela na 3 sata… A blagu temperaturu i preznojavanje sam imala svako veče, tih 2-3 sata što odspavam. Samo što to nisam primetila. Mislila sam da se tresem svaki put kad odspavam od stresa i nespavanja. Pa je nakon nedelju dana usledio jak bol u dojci i 38.5 temperatura. Zvala sam halo bebu i rekli su da smem paracetamol ili ibuprofen, tako sam i snizila temperaturu. Pa mi je moj ginekolog savetovao da uzmem odmah jak antibiotik, i da uradim testove brisa lohija. Kada sam pitala jel ok da pijem uz dojenje taj jak antibiotik, ona je rekla da jeste. Naravno, kako retko pijem antibiotik, bez testova nisam htela da ih pijem. Što da se kljukam lekovima ako ne moram. I odem kod drugog ginekologa da uradim testove. Drugi ginekolog mi kaže da taj antibiotik nikako ne sme u toku dojenja. I ja pročitam uputstvo i lepo piše da je zabranjeno za vreme dojenja. Nisam popila ni jedan antibiotik, po savetu drugog ginekologa i pedijatra. Kada sam moju doktorku pitala da li sigurno smem da uzimam za vreme dojenja jer sam videla u uputstvu drugačije, ona je odgovorila ljutito :’ako sam ja rekla da sme, onda sme! Možeš da završiš u bolnici zbog bakterija u lohijama… ‘ A ja nemam problem sa lohijama nego sa mastitisom, i to zbog začepljenja kanala, jer je bris dojke bio ok.

Na kraju, antibiotik nisam uzela, upala dojke je izlečenja masažom i ručnim izmlazavanjem (jer me od pumpice boli)… A ginekologa sam promenila, jer sam nakon konsultacije sa još dva lekara, pedijatrom i ginekologom došla do zaključka da je predloženi antibiotik štetan za bebu…

Onda su došle na red druge bezbolnije začkoljice, ne smem da jedem mlečne proizvode zbog gasova i ekcema kod bebe, a već ne jedem ni orašaste proizvode, citruse itd. po savetu lekara. I šta jedem (osim mesa koje i ne volim mnogo) i povrća koje ne sadrži dovoljno proteina? Svašta sam isprobala, razne recepte gde koristim svašta: nutritivni kvasac, kinou, čia seme, proso, heljdu, ovas… Sve te restrikcije sam shvatila pozitivno, kao jedan lep povod da ubacim nove zdrave stvarčice u ishranu 😉 Ali, ono što mi smeta jeste to što su u tom vrlo ranjivom periodu za mene i bebu svi različito pričali, a ja nisam znala koga da slušam. Za nas je sve prošlo u najboljem redu na kraju, ali sa mnogo stresa. Pouka ovog mog iskustva i priče jeste da se dobro informišete o tome šta se događa i kako se uspostavlja laktacija, pa da unapred budete pripremljene. Pričajte sa drugim mamama koje su to prošle. Nemojte da budete nesigurne i nepripremljene.

Druga stvar koju želim da kažem jeste da su kampanje za dojenje stvorile i veliki pritisak kod žena. One koje ne uspeju da prevaziđu na pravi način ove probleme ili izgube mleko se ne osećaju dobro. Misle da su loše mame. Pa i ja sama kada mi je muž rekao daćemo dohranu da bi ti odspavala sam krenula da plačem i rekla da nema šanse. Ja i dalje dojim bebu, isklučivo sam je dojila dok nisam počela kašice da uvodim, tako da dohranu ne koristim. Ali ima beba koje ne povuku dobro, možda zbog dohrane u porodilištu, možda zbog toga što nisu dovojno jake. Najbitnije je da beba jede i da vi date sve od sebe da je dojite. Budite ponosne na to šta je vaše telo iznelo, a to je jedno malo biće (ili njih više 🙂 ) Sve što tom malom biću treba jeste ljubav roditelja, ona će sve da nadomesti. Zato nosajte, ljubite, zasmejavajte vašu bebicu i posvetite joj vreme.

Ovaj tekst nisam napisala da kažem da se žalim na uslove, nego da vam svima naglasim da za VAŠE telo VI ZNATE najbolje. Nemojte se zaustaviti na jednom mišljenju. Pitajte, ako niste sigurni u nešto, više lekara različite struke, pa onda donesite odluku. Samopouzdanje u odluke koje se tiču beba se gradi vremenom. Na početku sam halo bebu zvala svaki dan bar 2 puta. Sada retko. Ali već mnogo više znam o mojoj bebi i imam više vere u svoj sud. A i mislim da su se hormoni malo smirili.

Da li i vi imate neko iskustvo koje može značiti mamama?

Slike koje su korišćene su sa https://pixabay.com/

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *